ZZAGLAVLJE GORNJE NASLOVNE cika keka

Proizvodnja plastike započela je 1930-ih i 40-ih godina, a omasovila se 1950-ih kada je proizvodnja plastike iznosila 1,5 tona godišnje,

 

šest decenija kasnije proizvodilo se 407 tona na godišnjem nivou.

Veliki deo iskoristi se samo za jednu upotrebu i baca se, što direktno ugrožava ne samo životnu sredinu nego i zdravlje ljudi.

Iz godine u godinu proizvodnja raste. Smatra se da je polovina sve plastike ikada napravljena – proizvedena u poslednjih 15 godina.

KAKO JE PLASTIKA ZARAZILA SVET?

Radi se o vrlo praktičnom materijalu, savitljivom, laganom i lako obradivom pa nije ni čudo da je vrlo brzo ušao u svakodnevnu upotrebu, pogotovo u Americi.

Glavni proizvođač plastičnih materijala je Kina (27,8%), zatim Evropa (18,5%) i zemlje članice Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini ili NAFTA-e (18,5%). Većina sirovina za izradu plastike dolazi od fosilnih goriva; nafte, uglja i gasa, znači od neobnovljivih izvora koji zagađuju životnu sredinu, ugrožavaju zdravlje ljudi i uzrokuju klimatske promene. Sasvim dovoljno razloga da ih, bez obzira na namenu, ostavimo pod zemljom.

Velika većina proizvedene plastike koristi se jednokratno, a najveći deo za najjednokratniju od svih upotreba – za pakovanje, tj. ambalažu. Stalno moramo da naglašavamo da plastični materijali traju jako, jako dugo i da se zapravo nikad ne razgrade.  Plastičnim predmetima trebaju stotine pa i hiljade godina da se raspadnu, a ni onda ne nestaju već prelaze u mikroplastiku. Zato je i više nego apsurdno što neke od njih, poput spomenute ambalaže, zatim kašičice za mešanje kafe ili štapića za uši, koristimo doslovno nekoliko sekundi i zatim bacamo.

Zbog masovne proizvodnje udružene s jednokratnom upotrebom, stvaraju se nezamislive količine otpada, koji nažalost vrlo često završi u morima i okeanima. Dosad je, u svetu proizvedeno 8.300 miliona tona nove plastike, a do 2015. velika većina toga , tj. 6.300 miliona tona postala je otpad. Od tog otpada, čak 79% je završilo na odlagalištima, 12% je spaljeno, a samo 9% reciklirano.

Plastika s odlagališta, zbog lošeg upravljanja otpadom širom sveta, raznim vodenim tokovima dospeva u mora i okeane. Tamo čini čak 60-80% svog morskog otpada od kojeg stradavaju životinje, bilo zaplitanjem, gušenjem ili zbog pothranjenosti (jer jedu plastiku misleći da je npr. meduza), a usitnjavanjem u mikro i nanoplastiku dospeva i u lanac ishrane ljudi. Recikliranje, iako nužno, ne funkcioniše ni približno dovoljno dobro da se sanira značajan dio plastičnog otpada.

Za većinu plastike se tvrdi da može da se reciklira, ali zapravo to nije istina, plastika se može samo koristiti na drugi način. Zato je vrlo važno smanjiti njenu upotrebu, a srećom za to postoje brojni jednostavni načini.

Vaša porodica možda koristi plastične slamke, kese i flaše samo nekoliko minuta, ali ti predmeti ne nestaju tek tako kada ih bacite.

Jednokratni predmeti poput ovih čine više od 40 odsto plastičnog otpada, a svake godine oko 8,8 miliona tona plastičnih kesa završi u okeanima. Ovaj otpad ugrožava divlje životinje, zagađuje okolinu i dovodi u opasnost ljudsko zdravlje.

Male izmene u svakodnevnoj rutini naših porodica mogu da ppomognu da se zaista nešto uradi u borbi protiv plastike.

 

projekat
DECA PROTIV PLASTIKE
realizuje

Dečiji ekološki časopis „ČUVARI RAVNICE“ i Ekološko udruženje građana „ZELENO PITANJE“

 Projekat je ralizovan uz finansijsku podršku Gradske uprave za kulturu