ZAGLAVLJE GORNJE NASLOVNE za decu i odrasle

Imamo divnu priliku da pročitamo dramski tekst učiteljice Slađane Dobrote iz osnovne škole „Ivo Lola Ribar“, Skobalj. 

 

Predstava po ovom tekstu će se igrati na velikom Prolećno bazaru koji se organizuje u ovoj školi.

Nadamo se da će se tekst dopasti i koristiti drugim učiteljima, u radu sa svojim učenicima.

 

LIKOVI: MEDA, LIJA, ZEKA, JEŽIĆ, MIŠIĆ

 

Svanulo je prvo prolećno sunčano jutro , meda je pozvao stanare šume na sastanak kako bi im nešto veoma važno rekao.  Oko starog hrasta se okupila šumska družina.

 

Meda: Prolećni pozdrav drugari, šumski stanari!

Svi: Pozdrav!

 

Meda: Verujem da ste i vi kao i ja jedva čekali da počne proleće.

Svi: Jesmo!

 

Meda: Hajde sada lepo  da svi redom kažete šta sve vidite u ovoj  našoj šumu.

Lisica: (smejulji se) Ja vidim mladog zekana i mekanog mišića.

Meda:(pomalo ljutito)  Dobro! A ostali?

Zekan: Ja, ja  vidim sočnu koru na drveću i mlade izdanke.

Ježić: Ja vidim mladu travu i bubice kako trkčaraju po njoj.

Mišić: Ja vidim samo korenje drveća.

 

meda 1 jpg

 

Medved: (Rzočarano) E, lepo baš! Svi ste videli samo ono što je vama važno.

Vidi li neko od vas nekakve promene ovde u našoj šumi?

Svi se okreću, zagledaju se, čude i odmahuju glavama.

Lisica: Ništa novo, sve je isto.

Ježić: Ti si medo veliki pa zato možda vidiš ono što mi mali ne vidimo.

Mišić: Tako je , ja samo vidim ono što je na zemlji.

Lija: Ja mogu videti i ono što je na drveću.

Zekan: Ja samo vidim ono što je ispred mene.

 

Medved: Ne moramo biti veliki da bismo videli ono što se treba videti. Zapravo, svi možete i videti ali ne vidite jer ste se već navikli na takvu okolinu.

Zekan: Medo, pa ti nas propituješ i želiš da znaš da nismo možda zaboravili koje sve biljne i životinjsk e vreste stanuju u našoj šumi?

Lija: ja ću prva sve da ti nabrojim. (Počne nabrajati) Nisko rastinje naše šume čine jagorčevina, kukurek....

 

( Meda je prekida)

Meda: Stani lijo, nisam na to mislio, Samo vas ponovo pitam da li vidite nešto sem biljaka i životinja u šumi  a da mu ovde nije mesto?

Zekan: (veselo) E , sada nam  je puno jasnije , šta od nas želiš.

Mišić: Ja ću prvi! Ja vidim puno opalog lišća i grančice drveća.

Lisica: Ha, mišiću, to je uvek u šumi.  Meni se čini da ovde ima mnogo kesa i papira od hrane koje su ljudi odložili.

Zekan: U pravu je lija, ima i praznih plastičnih flaša i čaša o koje se često i sapletem.

 

Meda: Bravo za vas, sve ste lepo videli. I ? Šta mislite šta trebamo učiniti?

Zekan: Moramo sve to da sklonimo iz šume.

Ježić: Svi ćemo zajedno mnogo brže i bolje da očistimo našu šumu.

Lija: Slažem se.

Mišić: I ja se slažem.

 

Meda: Hoćemo li da  napravimo jedno veliko prolećno čišćenje šume?

Svi u glas: Hoćemo!

 

Meda:  Napravićemo javni poziv za sve stanovnike da nam se pridruže kako bismo sve brže i lakše odradili.

Lija: To je sjajna ideja, ja ću pozvati sve moje prijateljice , možda im nešto iz toga i zatreba za jazbine , da iskoriste.

Zekan: Lijo, pa ti si baš maštovita, mnogo toga bismo možda mogli da iskoristimo za naše domove.

Mišić: Moji  prijatelji bi se rado priključili u akciji prikupljanja i recikliranja otpada.

 

Meda: To je prava reč“ Recikliranje“. Napisaćemo da je u toku akcija čišćenja šume zbog recikliranja .

Svi: Idemo! Neka proleće u našoj šumi bude lepše i veselije

 

 

Slađana Dobrota

OŠ „IVO LOLA RIBAR“

Skobalj