Зове се Сима и прави је чувар. Наранџасте је и боје и има дугачку длаку која се вуче по земљи. Ниског је раста.

Обожава децу и да се игра са њима. Највише воли да једе коске, мада, једе и сву другу храну. Често се играм са њим. Понекад га и грдим када ме не слуша.

Када странац уђе у двориште, он лаје све док неко од нас не изађе из куће. Ако мислите да нас пси не разумеју док причамо, грешите. Сима све разуме и брзо научи да слуша команде.

Он је стар две године и део је наше породице. Сви га волимо и чувамо као и он нас.

Пас је добар пријатељ и свако дете заслужује да има свог љубимца са којим може да се игра. Када дете са њим не може да се игра, он се неће наљутити. Пси су увек весели и расположени за дружење.

Ања Панић

Мој пас се зове Крон. Он је белгијски овчар.

Крон је дошао у нашу кућу пре пет година. Од тада, па до данас, он је незаменљив чувар и друг. Кад сам био мали, он ме је вукао  за пелене и лежао крај мене. Никад није дао ником да ме повреди. Увек је волео да се игра са мном и да се игра лоптицама. Све лоптице које су родитељи куповали појео би врло брзо. Крон воли моје мачиће и са њима се игра сваки дан.

Ја мог Крона много волим и надам се да ће живети још дуго година.

Стеван  Вићентијевић

Мој љубимац је пас по имену Рунда. Име је добио по својој рундавој длаци. Црне је боје. Очи су му тамне и умиљато ме гледају. Волим да се играм са њим. Рунда воли када га шетам и мазим по стомаку. Највише воли да једе грануле. Волим га зато што је послушан и што добро чува кућу.

Петар Павловић

Једног хладног зимског дана још док сам био мали, мој тата је у картонској кутији донео једно мало биће. Рекао ми је да затворим очи и у руке ми ставио једно мајшно топло крзнено створење. То је било моје кученце. Нисам ни слутио колико ће радости донети у мој живот. Али, једино што сам предосећао и знао је да ћемо се слагати.

Дао сам му име Бони. Када долазим из школе он ме весело чека и маше репићем. Мој кућни љубимац је нешто веома вредно. Желео бих да свако дете има пса и да осети толико пријатељства и љубави као ја од мог Бонија.

Јован Мосуровић

Ја  волим псе, посебно моје. Имам једно штене, које се зове Божа. Оно је дошло из једне њиве. Мајка га је угледала и позвала мог оца. Тата је дошао, подигао Божу и видео да је мушко штене. Узео је  штене у руке и ставио га на терасу. Од тог дана Божа је постао члан наше породице.

Када је дошао код нас прво смо га окупали и осушили феном. Затим смо га попрскали ампулом против бува и дали му таблету против глиста у стомаку.

Божа има густу, браон длаку и мале шапе. Обожава да се игра, гризе и скаче. Стално маше репом, а понекад однесе наше ципеле са терасе. Највише воли да се игра са Медом, мојим већим псом. Често се и ја играм са њима.

Сада је Божа срећно и неговано штене. Много га волим и уживам у сваком тренутку које проведемо заједно.

Наталија  Жарковић

Ментор: Луција Тасић