ZZAGLAVLJE GORNJE NASLOVNE cika keka

Иза стакла на врх стола,

где је лепа лутка моја

у водици бар до пола

плива храбро

мој друг Која.

 

Његова је кућа чврста

боје лепе и зелене,

таква му је све до уста

и носи је куд год крене.

 

Он је моја мила душа

деку воли, мене слуша,

дека њега грди, храни,

од невоља он га брани.

 

Корњачица то је моја,

срце моје, мод друг Која.

 

Ментор Луција Тасић