Ројевито зујале су, убрзале лет,

ал' ливаде нема, ни главица цвет.

"Па где нам је кућа - ливадица цветна?",

запита се пчелица малена, а сетна.

"Где се деде  цветак ко сунашце жут?!

Да већ није свео ил' побег'о љут?

Пун полена, нектара тај цветак је био,

уточиште мирисно пчелама нудио."

Заплакаше пчеле: "Човек поби цвеће,

а без цвећа људима меда бити неће!"

Људе сад све пчеле громозујно моле:

"Посадите цвеће! И биљке се воле!

Ако цвећа нема, неће бити меда!

Све што расте, људи, и живети  треба!"