Bespravna seča šuma veliki je problem u skoro svim zemljama na svetu. Osim malih kazni koje su predviđene za šumokradice u Srbiji, problem je i što ljudi nisu svesni posledica koje nastaju neselektivnom i potpunom sečom.
Srpske šume decenijama nestaju – delom zbog klizišta, poplava i požara, delom i zbog nezakonite seče. Uprkos stalnim apelima nadležnih, svake godine poseče se oko dva miliona stabala četinara. Krađe su češće u predelima koji su bliži saobraćajnicama i u šumama koje su nisu državno vlasništvo.
Iako šumari prate situaciju, tereni su veliki, te uvek postoji mogućnost da se u nekom delu ilegalno seče šuma. Veći broj ljudi, kao i bolja oprema i mehanizacija omogućili bi veći stepen kontrole, a samim tim bi došlo do smanjenja bespravnih seča.
KAZNE I SANKCIJE
Posao šumara je da nadgledaju i prate situaciju na terenu, premere panjeve ukoliko je negde došlo do seče, evidentiraju podatke u takozvanu "knjigu panjeva". Na osnovu tih podataka se računa kolika je šteta napravljena.
Oni za koje se dokaže da su bespravno sekli šumu ili čak i kada se uhvate na delu, a to se retko kad dešava, kazne su simbolične, od uslovnih, pa do oko 30.000 dinara. Za krađu jedne jelke naplaćuje se kazna od 125 evra, na licu mesta, dok se za krađu više jelki može dobiti i zatvorska kazna.
Za poslednjih 10 godina krivično delo šumska krađa ubedljivo je najčešće u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Srbije. Broj osoba protiv kojih su podnete krivične prijave se za 10 godina gotovo udvostručio. Svake godine prosečno oko 450 osoba bude osuđeno zbog krađe šuma, ali većinom je reč o uslovnim presudama.
Na nivou Evropske unije, od 2003. godine na snazi je Zakon o zaštiti šuma i trgovini materijalima od drveta (FLEGT), koji reguliše uslove pod kojima šuma može da se seče. Osim ovog dela, zakonom je jasno regulisan deo koji se tiče uvoza i izvoza, a sve kako nelegalno posečeno drveće ne bi moglo da cirkuliše, čime se smanjuje bespravna seča.
Ljudi koji se bave ovim poslom moraju imati licence i dokaze da je drvo legalno posečeno, a postoji i lista potvrđenih firmi koja se bavi ovim poslom, tako da oni koji kupuju, u svakom trenutku mogu videti da li je firma proverena ili nije.
Osim ovoga, različitim akcionim planovima i regulativama predviđena je i edukacija ljudi o štetnosti neplanskih seča, tako da su građani informisani i svesniji posledica koje seče imaju po životnu okolinu.
U SRBIJI
Godišnje se na teritoriji Jablaničkog okruga, rekao je direktor šumskog gazdinstva u Leskovcu Zoran Momić za portal Južne vesti, nelegalno poseče između 1.000 i 1.200 kubika drva, što je, osim velikih finansijskih gubitaka, veoma loše za životnu sredinu.
- Bespravne seče, koje poprimaju aspekat uništavanja i pustošenja šuma, narušavaju životnu sredinu, manje drveća dovodi do manje proizvodnje kiseonika, životinjski svet se uništava, mogući su hidrološki poremećaji. Problem je što ljudi svega toga nisu svesni – objasnio je za pomenuti portal Momić.
(Telegraf.rs/Južne vesti)
