Poručuju drugari:„Pogledajte šta smo mi uradili! „Kantu Smećanu“ smo poslušali i obradovali!“
KANTA SMEĆANA
Napuštena u uglu školskog dvorišta,
uzdiše prazna Kanta Smećana.
„Zašto me đaci više ne koriste?
Zašto sam prazna, tužna i sama?“
Obori pogled Kanta Smećana.
„Sećam se starih dobrih dana,
kada ste se sa mnom stalno služili,
poštovali me i koristili…“
Razočarano uzdahnu Kanta Smećana.
„Danas se smeće kraj mene baca
gomile papira, flaša, užine,…
Novi đaci čistunci - nisu!
Čudne su ove prljave družine!“
Ipak, zamoli Kanta Smećana.
„Molim fino svakog školarca
Da svoj otpad meni da!
Znate, zbog toga su me stvorili,
da prirodu, sa vama, čuvam i ja!“
I, gle čuda!
Osmeh obasja lice Smećane!
Đaci su je vrlo ozbiljno shvatili,
svo smeće iz školskog dvorišta,
vredno su pokupili i počistili.
„Kako je lepo dragi đaci,
Što ste se setili svrhe moje.
Čista sredina, uredno dvorište,
važna Misija zdravlja postaje!“
„I nema više odustajanja ili opuštanja!
Zajedno čistoći pođimo u susret,
jer ako je đačko dvorište uredno
- uredniji biće i ceo svet!“
Na kraju aplauz dobi Smećana,
kao i čvrsto đačko obećanje:
„Redovno ćemo čistiti dvorište,
jer će svet smeća mati manje!“
Školski zeleni novinar 3 – 4 razreda
Mentor: profesor razredne nastave Nada Kljajić
