ZAGLAVLJE GORNJE NASLOVNE za decu i odrasle

Ovaj stidljivi afrički biljojed držao je svet u neizvesnosti sve do 1901. godine, kada je identifikovan kao novi rod žirafe – OKAPI (Okapia johnstoni).

 

Danas se veruje da ih oko 15.000 luta divljinom, ali ih je izuzetno teško primetiti među suncem išaranim žbunjem u šumi.

OKAPI JE NEOBIČNI I JEDINI ROĐAK ŽIRAFE

U džunglama živi 50% vrsta na planeti, a veliki deo njih tek treba da bude proučen! Na primer OKAPi, neobični rođak žirafe koji živi u srcu afričke džungle, otkriven je tek krajem 19. veka. Spolja izgleda kao da je sastavljen od delova više različitih životinja, a po unutrašnjoj građi toliko je identičan žirafi da ga ponekad i zovu malom šumskom žirafom.

Linija tela slična je žirafinoj, izuzetak je to što okapi imaju mnogo kraće vratove. Obe vrste imaju izrazito dugačak i pokretljiv jezik tamno plave boje – dužine do 30 centimetara (žirafin je za nijansu duži). Takođe imaju tamno obojenu njušku i krupne uši kojima mogu detektovati i najmanji šum.

 

OKAPI

 

Odrastao okapi retko dosegne visinu veću od dva metra i težinu iznad dvesta pedeset kilograma. Dužina repa mu iznosi od 30 do 42 centimetara.

KAKO SE HRANI I GDE ŽIVI

Hrani se lišćem i mladicama kišnih tropskih šuma, ali ume ponekad da posegne i za šumskim voćem. Otkida ih sa grana svojim dugim jezikom. Njegova dužina je tolika da njime može da očisti i svoje očne kapke. Pruge na nogama predstavljaju odličnu kamuflažu. Živi samostalno, skrivajući se u šumi, a sa ostalim okapijima sreće se samo u doba parenja. Mužjaci imaju kratke rogove, nalik na žirafine. Za hranom češće traga noću nego danju.

Najopasniji neprijatelj mu je snažni afrički leopard. U divljini poživi dvadesetak godina, a u rezervatima i zoo-vrtovima, uz odgovarajuće uslove i do deset godina duže.

Mužjaci i ženke „kašljucaju“ dok mladunci „muču“. U znak upozorenja na opasnost koriste dugačak zvižduk.

Pre 1900. godine, okapi nije bio poznat zapadnom svetu i naučnicima. Kao vrsta, zvanično je priznat 1901. godine. Međutim okapi je bio poznat još starim Egipćanima, nije prošlo puno vremena, a pronađene su prastare izrezbarene slike u Egiptu sa likom one neobične životinje.

Belgijanci su prvi 1918. godine uspeli preneti u Europu živog okapija. Ova životinja bila je smeštena u zoološki vrt u Antverpenu.

 

FOTOGRAFIJE https://www.vecteezy.com/