Životinje nemaju sat ni datum, ali imaju nešto pouzdanije – svoje telo. Njihovi organizmi reaguju na promene u svetlosti, temperaturi, mirisima i vlazi u vazduhu. I upravo te promene im „govore“ da zima odlazi.

SUNCE JE NJIHOV KALENDAR

Najvažniji znak dolaska proleća nije toplota – već dužina dana. Kako se Zemlja okreće oko Sunca, dani postaju sve duži. Životinje to registruju preko hormona. Kada ima više svetlosti, u telu se menja lučenje hormona poput melatonina, koji reguliše ritam spavanja i budnosti.

Kod ptica i sisara produžen dan pokreće čitav niz promena: počinje sezona parenja, menja se ponašanje, javlja se pojačana aktivnost. Zato ptice počinju da pevaju mnogo pre nego što postane zaista toplo.

PTICE POLAZE NA PUT I PRE NEGO ŠTO OTOPLI

Mnoge ptice selice, poput roda, lastavica ili ždralova, zimu provode u toplijim krajevima Afrike ili južne Evrope. Zanimljivo je da njihov povratak ne zavisi prvenstveno od temperature, već od dužine dana. Kada dan postane dovoljno dug, njihov unutrašnji biološki sat pokreće migraciju.

Zato se često vraćaju i dok još ima snega. Instinkt im govori da je vreme da zauzmu teritoriju i pripreme se za gnežđenje.

BUĐENJE IZ ZIMSKOG SNA

Životinje koje spavaju zimski san, poput medveda, ježeva ili slepih miševa, ne bude se slučajno. Tokom zime njihov metabolizam je usporen, telesna temperatura niža, a potrošnja energije minimalna.

Kako se povećava količina svetlosti i temperatura tla počinje da raste, u njihovom telu dolazi do hormonskih promena. Metabolizam se ubrzava i životinja se postepeno razbuđuje. Buđenje nije naglo – to je proces koji traje danima.

PROLEĆNI KONCERT IZ BARA

Žabe i krastače su među najosetljivijim pokazateljima dolaska proleća. Čim noćne temperature pređu nekoliko stepeni iznad nule i pojavi se voda od otopljenog snega, počinje njihovo oglašavanje.

Njihovo kreketanje nije samo buka – to je poziv na razmnožavanje. U nekim krajevima masovna selidba žaba ka barama traje svega nekoliko dana, ali u tom kratkom periodu hiljade jedinki prelaze velike udaljenosti vođene instinktom.

INSEKTI ČEKAJU TOPLINU

Pčele, leptiri i bubamare postaju aktivni kada temperatura pređe približno 10 °C. Svetlost i toplota zajedno pokreću njihov izlazak iz zimskog mirovanja.

Pčele tada obavljaju prve prolećne letove u potrazi za polenom, a leptiri izlaze iz kukuljica. Njihova pojava je jedan od najlepših znakova da je priroda ponovo u pokretu.

PROMENA KRZNA I PERJA

Kod nekih vrsta promena izgleda takođe je vezana za dužinu dana. U hladnijim područjima zečevi i lisice menjaju boju krzna iz zimskog u letnje. Ta promena ne zavisi direktno od snega, već od količine svetlosti. Čak i ako sneg kasni, organizam će reagovati na produženi dan.

Proleće je vreme kada priroda ubrzava ritam. Dok mi gledamo u kalendar, životinje gledaju u Sunce. Njihova tela su savršeno usklađena sa kretanjem planete. One ne greše – jer slušaju prirodu.