Avioni tog vremena nisu bili prilagođeni letenju u arktičkim uslovima, a brodovi nisu mogli da probiju zaleđene vode. Jedina preostala opcija bila je dostava saonicama sa psećom zapregom preko 1.085 kilometara nepredvidivog i opasnog terena.

Kako bi se serum što pre isporučio, organizovana je štafetna trka u kojoj je učestvovalo više od 20 vozača saonica (mušera) i oko 150 pasa. Svaki tim prelazio je određeni deo rute, prenoseći serum sledećem timu. Ova "Velika trka milosrđa" započela je 27. januara 1925. godine, sa ciljem da se serum što pre dostavi i spasu životi.

BALTO I ZAVRŠNI DEO PUTA

Jedan od vođa pasa u ovoj misiji je bio Gunar Kasen, a njegov glavni pas bio je Balto – crni aljaski haski sa belim oznakama. Iako pre toga nije bio poznat kao vodeći pas, Kasen mu je poverio vođstvo na završnom delu puta. Uprkos izuzetno teškim uslovima – snežnoj oluji i temperaturama ispod -40°C – Balto je predvodio tim kroz noć, oslanjajući se samo na instinkt i izdržljivost.

Dana 2. februara 1925. godine, nakon pređenih 88 kilometara, Kasen i njegov tim stigli su u Nome, dostavivši serum i spasivši mnoge živote.

BALTO – LEGENDA KOJA TRAJE

Balto i Kasen postali su nacionalni heroji, a njihova priča obišla je svet. U decembru 1925. godine u njujorškom Central parku postavljen je bronzani spomenik Baltu, delo vajara Fredrika Rota, koji i danas stoji kao podsećanje na ovaj herojski podvig. Balto je ostatak života proveo u Klivlendu, gde je doživeo starost. Nakon njegove smrti 1933. godine, njegovo telo je preparirano i izloženo u Prirodnjačkom muzeju u Klivlendu, gde se nalazi i danas.

Iako je Balto postao simbol serumske trke, kasnije su se pojavile rasprave o tome ko je zaslužio najveće priznanje. Iskusni mušer Leonhard Sepala i njegov pas Togo prešli su najdužu i najtežu deonicu puta, ali nisu dobili istu medijsku pažnju. Bez obzira na to, Balto je ostao upamćen kao simbol hrabrosti i odanosti. Njegova priča inspirisala je brojne knjige, filmove i dokumentarce, uključujući animirani film Balto iz 1995. godine.

STATUA U NJUJORKU

U znak sećanja na Balta, 17. decembra 1925. godine otkrivena je njegova statua u Central parku u Njujorku koju je izradio Frederik Rot.
Ovaj veliki podvig doveo je do osnivanja godišnje trke Iditaroid, na kojoj psi svakog marta voze sanke od Enkoridža, najvećeg grada Aljaske, do Nouma. Ukupna kilometraža trke može da varira od 1790 do 1810 kilometara.

FOTOGRAFIJA:

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Gunnar_Kaasen_with_Balto.jpg