Mnogi gosti kada dođu

i kroz našu baru prođu,

uspoene sobom nose

o biljkama i životinjama što prskose.

U tišini Drinske vode

ribu love male rode,

dok magarci samo njaču,

a magarice po blatu skaču.

Naša bara, naša dika,

naša slika i prilika.

Ostaviše nama naši stari,

da čuvamo sve te čari.

Zato ovu pesmu pišem,

jer za našu baru dišem.

Čuvajmo je sve vas molim,

jer je mnogo, mnogo volim.

Nastavnik Olivera Filipović