Dunav sa okolinom je stanište velikih kolonija ptica. Sami proizvodni objekti hidroelektrane su rodno mesto hiljadama mladunaca ptica. U dubinama Dunava živi više od 60 vrsta riba.
Mnogo ekološke štete na ovom području prouzrokuje ljudski nemar. Brana đerdapske hidroelektrane zaustavlja i taloži svu nečistoću sa velikog slivnog područja Dunava. Javnosti je malo poznato da se u vreme visokih vodostaja i poplava na brani zadržava drveće, plastika, uginule životinje… To se svakodnevno hvata na moćnim zaštitnim rešetkama, ispred 14 prelivnih polja hidroelektrane.
Najviše otpada stiže iz Velike Morave. Kanalizacija se ne prečišćava, a brodovi, još uvek nekažnjeno, ispuštaju otpadno ulje u reku i rasipaju drugi otpad. Vodene struje su takve da se sav evropski otpad (98 %) gomila na srpskom delu elektrane, dok je Dunav na rumunskoj strani čist.
U hidroelektrani „Đerdap 1“ najviše problema ima sa nanosima otpada koji dovode do povremenog zaustavljanja agregata radi čišćenja ulaznih rešetki. Na tome se angažuju tri dizalice, veliki broj kamiona, dva teretna broda i više od 90 radnika. Oni iz Dunava vade plastične flaše, panjeve, stabla sa korenom... Plastična ambalaža izvađena iz Dunava govori sve evropske jezike. Čišćenje ulaznih rešetki traje satima, a svaki sat zaustavljanja jednog agregata na Đerdapu znači 200 megavata struje manje, što predstavlja potrošnju jednog grada od 100.000 stanovnika.
Moramo se potruditi da se ova ekološka katastrofa trajno reši, da se eliminišu njeni uzroci, umesto da se samo nalazi privremeno rešenje čišćenjem nanetog otpada. Čistija reka donosi više megavata struje i veći biodiverzitet, zbog čega bi trebalo izgraditi pogon za reciklažu dunavskog otpada.
Sofija Matović, 7. razred
Mentor: Zorica Ivanović
