Uvek sam bila ovde - davala bez pitanja. Hranila sam vas kroz zlatna polja. Očistila sam vas svakom kapljicom kiše.

Dala sam vam pčele da vam oprašuju hranu, i leptiriće da vas podsete da promena može biti lepa. Ali u poslednje vreme... postajem umorna.

Nebo je prepuno dima. Okeani se guše plastikom. Moje šume padaju brže nego što mogu da izlečim i moja najmanja stvorenja - oni koji drže ravnotežu - nestaju.

Pčele gladuju. Reke se suše. Zemlja puca. A ipak - još uvek vas volim.

Još uvek vam dajem. Ali ja nisam beskonačna. Vi i ja - mi nismo razdvojeni.

Što radite meni, radite sebi. Svako drvo koje sačuvate je vazduh koji udišete. Svaki cvet koji posadite je obećanje života. Svaki vaš izbor odjekuje kroz generacije.

ZATO VAS SADA PITAM, SA SVIM ŠTO OSTAJE:

Da li ćete se boriti za mene, kao što sam se ja uvek borila za vas?

Da li ćete zaštititi divljinu koja još uvek opstaje?

Hoćete li učiti svoju decu da me vole, a ne da me se boje?

Ne morate da budete savršeni.

Samo prisutni. Samo ljubazni.

Brinem. Jer kad mene štitite, štitite sebe. Svoju budućnost. Svoj jedini dom.

Uvek sam verovala u vas. I još uvek to radim.

Sa ljubavlju koja nikad ne bledi,

Vaša Majka priroda